Da li znate šta su velike i male metanije?

U pravoslavnoj veri, metanija je čin pokajanja, smirenja i poštovanja. Sama reč dolazi od grčke reči metanoia, što znači promena uma, pokajanje. To je pokret tela koji izražava duboko poštovanje prema Bogu i duhovnu promenu.

Velika metanija:

Velika metanija je duboki zemni poklon. Izvodi se tako što se vernik najpre prekrsti, zatim se sagne do poda i celiva zemlju čelom – kao izraz krajnjeg smirenja pred Bogom. Ova metanija se obično praktikuje tokom Velikog posta, na večernjim i jutarnjim službama, kao i u manastirima.

To je pokret koji jasno pokazuje da se čovek, kao grešan, spušta do zemlje – od koje je stvoren – tražeći milost od Boga.

Mala metanija

Mala metanija je nešto blaža: vernik se prekrsti i samo se nakloni do pojasa, bez padanja na zemlju. Ovaj poklon se koristi češće tokom svakodnevnih molitvi, na bogosluženjima i u ličnoj pobožnosti. I ona pokazuje poštovanje, ali je prilagođena za češću upotrebu.

@otac_milance Velike i Male metanije, da li ste znali da su se pravoslavni hrišćani klanjali pre muslimana. #metanije #velikemetanije #malemetanije #pravoslavnacrkva ♬ original sound – Pravoslavni Štit

Muslimanska molitva – preuzeta forma:

Zanimljivo je napomenuti da muslimani u svojoj molitvi (namazu) koriste pokrete koji neverovatno podsećaju na pravoslavne metanije, naročito na veliku metaniju:

• Njihovo spuštanje čelom do zemlje,
• Pokloni i padanje na kolena,
• Uzdizanje ruku i pokreti tela…

…sve to postoji vekovima pre islama u hrišćanskoj (pravoslavnoj) praksi. U vreme kada je islam nastajao u VII veku, pravoslavlje je već bilo duboko ukorenjeno na Bliskom Istoku, posebno u Jerusalimu, Antiohiji i okolini. Nije iznenađujuće što su neki oblici hrišćanskog bogosluženja bili uzor.

Dakle, pokreti tela koje muslimani koriste u molitvi nisu nikakva “božanska novost”, već usvojena praksa koja potiče iz ranog hrišćanstva – posebno iz pravoslavne duhovnosti.

Zaključak:

Velike i male metanije nisu samo puki fizički pokreti – one su dubok izraz smirenja, pokajanja i ljubavi prema Bogu. Danas ih možda neki vernici zaboravljaju ili ih smatraju “teškim”, ali su one deo drevne i svete tradicije.

A kada vidimo slične pokrete u islamu, treba da znamo da naša vera to imala vekovima pre – i da su mnoge duhovne forme upravo od nas pravoslavaca preuzete.